Caffe Pastel de nata Belgrade

Portugalski i brazilski kolači

* U narednim redovima prenosimo vam Priču sa dušom, novinara Nenada Blagojevića, koji nas je posetio i predstavio na svoj način.

Vratili su se iz Angole i po manastirskom receptu u Srbiji prave čuvene kremaste kolače

Iz Angole im nedostaju more, morski plodovi i za nijansu umerenija klima, barem tokom leta. Iako je u toj državi na jugozapadu Afrike više sparno nego ovde, kažu da ipak nije toliko vruće u julu kao u Srbiji, na šta ne mogu lako da se naviknu.

Članovi poslastičarske porodice Jovanović živeli su na više strana sveta, a najduže u spomenutoj Angoli. Otac Slobodan je rođen u Alžiru i ceo život je proveo u inostranstvu, majka Žaklina takođe ima bogato životno iskustvo, između ostalog u Brazilu i Portugaliji (sa Angolom ukupno 23 godine), dok je sin Davor kao i mama rođen u Skoplju, a odrastao po belom svetu.

Snajka Soraja je od rođenja do danas prešla put zemaljske kugle od Lisabona, preko Afrike do Novog Beograda. Brojnu rodbinu imaju u Brazilu jer su Davorov brat i stric oženjeni Brazilkama.

U Srbiju su došli da bi posetili rodbinu krajem 2019. godine, neposredno pre pandemije, i ovde ostali.

U međuvremenu su na nagovor prijatelja počeli uslužno da prave portugalske i brazilske slatkiše, a kako je Žaklina profesionalni poslastičar, mnogim Beograđanima se dopao taj spoj, pa se rodila ideja o otvaranju poslastičarnice Pastel de nata Belgrade na Novom Beogradu (Uroša Martinovića 6, Blok A).

Mama je u Brazilu završila kurs za poslastičara i tamo je radila neko vreme, a u Portugaliji se takođe usavršavala u toj oblasti i dobila brojne profesionalne sertifikate usklađene sa standardima Evropske Unije. Ona je šef i pravi sve kolače, dok je tata zadužen za dostavu i organizaciju, a ja za marketing“, prenosi nam Davor deo Priče sa dušom njegove porodice.

Davor je u Angoli završio srednju školu i Fakultet za informatiku.

„Dvadeset godina smo vodili poslastičarnicu u glavnom gradu Angole, a sada smo se oprobali u Beogradu.“

„Soraja je u Angolu došla sa 18 godina. Rođena je u Lisabonu, mama je Portugalka, a otac Angolac. Dosta je putovala, jer joj je majka stjuardesa. I njeni i moji su radili u Angoli, jer je u to vreme ta zemlja bila odlična za biznis. Nas dvoje smo se tamo sreli i zaljubili. Zabavljamo se od 2012. godine, venčali smo se prošle godine, a jednom smo u međuvremenu bili u Srbiji i ostali četiri meseca. Sada smo tu na duže staze i potpuno smo posvećeni kolačima“, pojasnio je Davor.

Žaklina je u Angoli bila na čelu poslastičarnice „Boca cheia“ („Puna usta“).

Otuda i specijalitet iz manastira, izuzetno tražen kod njih na Novom Beogradu – kolač pastel de nata, koji turisti obavezno probaju u Lisabonu i Portou.

„Samostansko poslastičarstvo predstavljaju manastirski kolači po receptima koje su osmislili fratri i časne sestre. Konkretno, pastel de nata je kolač koji je izašao iz samostana i koji je danas brend Portugalije i portugalskog poslastičarstva“, priča Žaklina za Priče sa dušom.

Žaklina je u Portugaliji završila kurseve i Akademiju za samostansko poslastičarstvo i za cake design.

„Supruga je vodila poslastičarnicu u Luandi, ja sam joj pomagao. Imali smo dvadesetak radnika u prostoru na oko 700 kvadrata. Naziv „Puna usta“ nastao je na osnovu igre reči, dok je Žaklina sa kolegama, još pre otvaranja poslastičarnice, radila ketering za nacionalnu avio-kompaniju u Angoli. Pošto su radnici stalno nešto žvakali, Žaklina im je rekla: „Jednog dana kada budem otvorila poslastičarnicu, nazvaću je po tome što su vam usta uvek bila puna“, objasnio je Slobodan kroz osmeh.

Po preseljenju u Srbiju samo su nastavili ono što su dve decenije radili u Africi.

„Rodbina i prijatelji su nam tražili da napravimo nešto lepo i, malo po malo, hobi se pretvorio u posao.“

„Pastel de nata, odnosno paštel de nata kako se izvorno kaže na portugalskom ima sve originalno kao i u Portugaliji. Lisnato testo i krem. Naravno, cimet je nezaobilazan začin, jedan od osnovnih u više vrsta kolača koje pravim“, rekla je Žaklina.

U slatkom programu izdvajaju se i čokoladni kolačić brigadero (brigadeiro), zatim izuzetno popularan mus od marakuje koji se pravi od voća, pa mus od limuna, banof (banoffe) od banane, ali i kindim (quindim) – brazilsko-portugalski kolač od žumanaca i kokosa.

„Što se tiče kindima, i jedni i drugi govore da su ga oni izmislili, a ja bih ipak rekla da je reč o jednoj simbiozi. Nekako je logično da su slatka žumanca stigla iz Portugalije, a da je kokos došao iz Brazila, pa da je tako nastao jedan izuzetno lep slatkiš“, dodala je Žaklina i osvrnula se i na slani program.

„Od slanih tu su koišinja (coxinhos) odnosno takozvani „batačići“ sa piletinom, empada (empadas) koje izgledaju kao naše projice, a mogu da budu od mesa, sira i povrća, bolinja d kejžo su kuglice sa sirom, a popularni trouglići sa piletinom i začinom se zovu šamusa (samosas).“

„Testiranje“ je u toku, a sve slano i slatko iz Portugalije i Brazila možete probati na Novom Beogradu.

„Naišli smo na lep odziv Beograđana, pogotovo onih koji su putovali po svetu pa mogu da uporede ono što su probali u Brazilu i Portugaliji i sada kod nas. Dolaze nam i Portugalci koji žive i rade u Beogradu, bili su i ljudi iz ambasade. Neskromno ću reći da su oduševljeni jer, prema njihovim rečima, paštel de nata je kod nas bolji nego na nekim mestima u Portugaliji“, rekla je Žaklina i naglasila da je jedan od njenih recepata za uspeh dnevna proizvodnja.

U vitrinama u Uroša Martinovića 6 nema kolača koji stoje duže od jednog dana.

„Videćemo kako će se sve ovo razvijati u Srbiji. Planiramo da dovedemo nekoliko naših saradnika, sa kojima smo radili od samog početka u Angoli. To su bili momci od 13 godina kada smo počeli, oni su učili zanat kod nas, sada imaju više od 30 godina i bogato iskustvo“, rekao je Slobodan.

„Verujemo da se ništa ne dešava bez razloga. U Srbiji smo ostali tokom proputovanja ka Brazilu. Imali smo ponudu da otvorimo poslastičarnicu u Portugaliji, Dubaiju i Brazilu, gde nam žive drugi sin i familija. Za sada smo odabrali Beograd kao prvu destinaciju posle Angole i našu novu gastronomsku destinaciju“, rekla je Žaklina na kraju Priče sa dušom.